Senka prošlosti

Iz magle se pomalja lik koji je preživeo sopstvenu oluju. U pogledu joj titra sećanje — i bol i pobeda, i ono što je izgubljeno i ono što je ostalo. Kosa, razbarušena od vetra i vremena, kao da nosi tragove borbi koje nisu vođene glasno, već u tišini. Platno diše u tonovima prašine i tame, dok se iz senke rađa novo svetlo — ono koje pripada njoj, i samo njoj.